1. Зашто штрајкују просветни радници?
- Положај просветних радника је већ неодржив, а очигледне су тенденције даљег погоршања. Тиме се угрожава процес образовања и васпитања више генерација најмлађих припадника заједнице, чиме је угрожена њена будућност.
Влада Србије није спремна да уважи наведене аргументе, при чему износи неприхватљива оправдања. Нажалост, једини начин да Влада Србије схвати важност побољшања положаја просвете је организовање штрајка.
Истовремено, штрајк је једини озбиљан начин да просветни радници искажу оправдано незадовољство својим положајем.
2. Шта су циљеви штрајка?
Краткорочни циљ је привлачење пажње шире јавности на лош положај просвете. Средњорочни циљ је побољшање преговарачке позиције представника просветних синдиката у преговорима око платних разреда. Дугорочни циљ је постизање трајно праведнијег положаја просвете и просветних радника, а тиме се стварају неопходни услови за истински напредак друштва.
3. Зашто се штрајк организује скраћивањем часова на 30 минута, а не потпуном обуставом наставе?
- Све анкете које су синдикати радили и сви штрајкови упозорења показују да највећи број просветних радника прихвата такав начин организовања штрајка који је предвиђен важећим законским одредбама.
Истраживања показују да је око 75% просветних радника спремно да се бори за своја права штрајком са скраћеним часовима, а свега 20% је спремно на потпуну обуставу наставе.
За успех штрајка је веома важно да постоји „критична маса“ учесника штрајка, па је потребно применити оне методе које подржава велика већина радника.
4. Зашто не штрајкују сви просветни радници?
- Никада није могуће остварити потпуно јединство свих радника.
Разлози због којих неки просветни радници неће штрајковати су:
• Према истраживањима око 15% просветних радника је задовољно својим положајем. То су углавном: младе колеге које су тек почеле да раде, колеге којима рад у просвети не представља главни извор прихода, колеге које формално нису стручне за рад у просвети...
• Одређен број просветних радника је склон скептицизму, фатализму, нихилизму, недостатку самопоуздања и(ли) самопоштовања. . .
• Неке колеге, нажалост, немају осећај солидарности и(ли) свест о дугорочним последицама лошег положаја просвете за друштво у целини, па и за њих лично и за њихове ближње.
Важно је да постоји критична маса просветних радника која је свесна важности тренутка и спремна је да се бори за побољшање положаја просвете.
5. Да ли ће просветним радницима бити додатно смањена плата или ће морати да надокнаде часове?
- Из искуства знамо да се плата никада раније није смањивала због штрајка, мада закони предвиђају могућност такве мере. Предстојећи штрајк може бити најдужи штрајк просветних радника у историји наше просвете. Није могуће предвидети све резултате таквог штрајка и то ће сигурно бити једна од тема у завршној фази преговора.
Важно је да просветни радници буду свесни да се овим штрајком боримо за дугорочно побољшање положаја просвете и у том смислу сваку могућу негативну последицу треба посматрати као инвестицију у будућност просвете. Када се једном дефинишу платни разреди биће их немогуће мењати. Процес дефинисања платних разреда ће трајати неколико месеци и ми желимо да активно учествујемо у њему.
Синдикати се залажу да однос плате просечне плате просветног радника и најниже зараде у јавним службама буде 3:1 (посечна плата би била око 70 000 динара). Са актуелним смањењем плата тај однос ће бити понижавајућих 1,8:1. Постоје индиције да Влада Србије планира да тај однос буде 2:1 (просечна плата би била опет око 45 000 динара, при чему ће тај новац имати мању вредност него што сада има, а толико зарађује нпр. поштар са завршеном средњом школом). Квалитетним преговорима се, компромисно, може обезбедити однос 2,5:1 (просечна плата око 58 000 динара). Мада висина плате није једини разлог за штрајк, разлика од стотињак евра месечно представља довољан мотив за штрајк.
6. Какве су шансе за успех штрајка просветних радника?
- Захтеви и циљеви су праведни, постигнуто је садејство синдиката и после дуго времена просвета има јавну подршку угледних појединаца из различитих друштвених области. Са разних форума и друштвених мрежа се могло уочити да штрајкови упозорења који су организовани у претходном периоду имају значајну подршку шире популације. Однос позитивних и негативних коментара је приближно 8:1, што показује сазревање свести о значају просвете за будућност целокупног друштва. Постоји велика шанса да обезбедимо бољи положај у платним разредима од оног који нам је намењен уколико се очува садејство синдиката и критична маса просветних радника који истрајавају у штрајку. Највећу опасност за успех штрајка представља организационо нејединство синдиката и различита тумачења договореног.
Преузето од
ИНФО СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА СОМБОР