Блиц

RAMPA ZA MINISTARSTVO
Niš sprečio ukidanje pet odeljenja u srednjim školama
V. Torović, N. Radišić | 12. 05. 2016 - 17:42h
| Komentara: 1Grad Niš uspeo je da spreči ukidanje pet odeljenja u niškim srednjim školama, pa će mali maturanti i ove godine moći da konkurišu za isti broj mesta, rekao je gradonačelnik Niša Zoran Perišić.

Foto: RAS Srbija Neće biti ukidanja odeljenja: Gimnazija "Svetozar Marković" Ministarstvo prosvete ranije je najavilo je da će niške gimnazije „Svetozar Marković“ i „ 9. maj“ imati po jedno odeljenje manje, kao i Medicinska, Elektrotehnička i Ekonomska škola.
- Uspeli smo kod nadležnih u Ministarstvu prosvete izdejstvujemo da se ne smanji broj odeljenja. Ovih pet škola će osmacima nuditi isti broj mesta. Ove godine imamo oko 2.500 malim maturanata - kaže Perišić.
Direktor Gimnazije „ Svetozar Marković“ Marijan Mišić očekuje da će dobiti i zvaničnu potvrdu da u njegovoj školi neće biti manje mesta.
- U katalogu sa brojem slobodnih mesta u srednjim školama navedeno je da nam je smanjeno jedno odeljenje na prirodno-matematičkom smeru. U bilingvalnom odeljenju dozvoljen nam je prijem samo 15 đaka na englesko-srpskom, a ukinuli su upis još toliko đaka koji pohađaju nastavu na francusko-srpskom. Posle naše žalbe u Ministarstvu prosvete su mi rekli da je to greška. Čudno je bilo da žele da smanje broj đaka prvog razreda na prirodno-matematičkom smeru u našoj gimnaziji, jer naši učenici godinama postižu odlične rezultate iz prirodnih nauka - priča Mišić.
Vest da će u niškim gimnazijama, kao i u vrlo popularnim stručnim školama biti manje mesta, uznemirila je osmake i njihove roditelje.
- Nije mi jasno zašto su želeli da smanje broj odeljenja u popularnim školama. Naša deca treba da se obrazuju u jakim srednjim školama, a ne da ih teraju da upisuju škole koje ne žele. Neka ugase odeljenja u školama koje su poluprazne jer niko neće da ih pohađa - kaže Milica Veličković, majka buduće srednjoškolke.
U niške srednje škole može da se upiše 3.231 učenik prvog razreda. Osnovnu školu u Nišu završava oko 2.500 đaka, a uz još 300 učenika iz Svrljiga, Doljevca, Merošine, biće popunjeno oko 2.800 mesta.
Manjak klupa za medicinske sestre
KRAGUJEVAC - Medicinska škola u Kragujevcu je podnela zahtev vladi kako bi mogla da upiše više učeika.

Foto: RAS Srbija Pisali i vladi: Direktorka Medicinske škole Slavica Jankovic Kako kaže Slavica Janković, direktorka škole, manja mesta u kojima postoje medicinske škole dobila su više odeljenja za školovanje. Broj đaka u Kragujevacu je smanjen za četvrtinu.
- Internat ima kapacitet 130 učenica. Do 2013. godine je upisivano osam odeljenja, 240 učenika. Broj je smanjen na šest odeljenja, a sada je izvesno da imamo pet odeljenja. Tražili smo pomoć od gradonačelnika, od članova gradskog veća - kaže Slavica Janković.
U Medicinskoj školi u Kragujevcu se upisuje za zanimanja medicinska sestra, pedijatrijska sestra, zubni tehničar, laboratorijski tehničar, medicinska sestra vaspitač.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Kragujevcu ima 465 medicinskih tehničara koji čekaju posao. Od toga je 360 sa položenim državnim ispitom. Najviše je medicinskih sestara tehničara (311), a slede pedijatrijske sestre (77) i ginekološko akušerske sestre (31).
Da je potreba za medicinskim sestrama velika, govori i podatak iz Kliničkog centra u Kragujevcu, Trenutno, ustanovi koja brine o zdravlju dva miliona građana, od Mladenovca do Kosovske Mitrovice, nedostaje 180 medicinskih sestara.

Све је почело као техничка грешка.
Већ на самом почетку мало је ко веровао да се ради о техничкој грешци. Иако су стизала уверавања и од стране начелника да је он то све проверио и да се заиста ради о техничкој грешци и да је па можда и захваљујући њему Економској школи враћено одељење које су укинулу у Ћићевцу. У ствари и јесте враћено, али на уштрб одељења у Крушевцу. И тако Економска школа, као једна од најуспешнијих у држави остаде без економског техничара. Ваљда "стручњаци" са тржишта рада најбоље знају шта је потребно овој држави. Економисти сигурно нису.
А да, ту је и стратегија образовања. Повећањем броја ученика у гимназијама повећаће се и број високообразованих. Можда? Да је то случај и афричке земље би примениле исту стратегију. Нико не рачуна да овој земљи у ствари ни једно занимање нема просперитета. То и показује одлив мозгова.
На крају остаће само они који немају мозга, или они који имају а слабо га користе.